Посета

ВАЉЕВО У XXI ВЕКУ, С МУДРОШЋУ СТАРИХ И ПОЛЕТОМ МОДЕРНИХ ГРАДОВА
Увек на добром гласу
Оно о „ваљевској подвали”, наравно, само је поскочица и весела комшијска смицалица. „Град је међу малобројнима у Србији који је добио међународни кредитни рејтинг, усвојио све потребне стратешке документе, добио сертификат о доброј пословној клими. Овде су већ инвестирали и успешно шире пословање Аустријанци, Италијани, Французи, Словенци... Корак држе и домаћи привредници”, каже за „Националну ревију” градоначелник Ваљева Зоран Јаковљевић. „Свима њима, као и свим својим гостима, Ваљево има много тога да пружи и у култури, духовности, туризму, забави, спорту...”

Пише: Горан Будимир

„Путујући високим планинама и богатим долинама, украшеним великим шумама, нисмо наишли ни на шта вредно помена до града Ваљева – многољудног, пространог, пријатног, с великим бројем вртова...” Тако је почетком XVII века забележио француски путописац Луј Жедеон. А пола века касније, описујући овај град на обалама Колубаре, Евлија Челебија вели да у Ваљеву има 870 кућа и већи број занатских и трговачких радњи.
Први пут овај лепи град помиње се у дубровачким списима из 1393. Развио се на старом трговачком путу од Београда ка Босни и од мора ка унутрашњости континента (на 95. километру југозападно од данашње српске престонице), под обронцима планина Медведник, Повлен, Јабланик и Маљен. Имао је бурну историју, од римских и византијских времена, преко српског средњовековља, ропства под Турцима, српских устанака из XIX века, ослободилачких ратова... Његову историју и „светлост његову под капом небеском” можда су понајвише обележили овде рођени велики људи и њихова дела, укључујући и најновије српске светитеље.
Данас је то модеран град у којем живи око 80.000 становника. Град племените традиције, град културе, спорта, младости, град будућности.
Уз Краљево и Нови Сад, Ваљево је међу првим локалним самоуправама у Србији које су добиле кредитни рејтинг од међународне агенције „Mudis”. За то је требало постићи стандарде у квалитету управљања, направити одговарајуће финансијске резултате у претходних четири и стратешке планове за наредних пет година.
– Успостављање кредитног рејтинга, које подразумева транспарентност и препознатљивост на тржишту, знатно ће нам помоћи у повећавању инвестиција – каже за Националну ревију градоначелник Ваљева Зоран Јаковљевић. – Имамо усвојене најважније стратешке документе: Визију града до 2020, Стратегију одрживог локалног развоја до 2020. и Стратегију локалног економског развоја. Добијањем сертификата о доброј пословној клими, сврстали смо се у одабрану групу локалних заједница у Србији које су суштински и дугорочно посвећене развоју привреде.

ЛОГИСТИКА ЗА ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

Ваљево се тако, у промоцији својих могућности пред потенцијалним инвеститорима, квалификовало за сталну подршку од стране NALED-а, USAID-а, Министарства економије и регионалног развоја и агенције SIEPA. Више угледних иностраних компанија већ је изабрало овај град за своја улагања. „Аустротерм” је предузео прву гринфилд инвестицију у Ваљеву, ту је и познати италијански произвођач чарапа и финог рубља „Голден лејди”, „Интер Марше” је откупио земљу и планира да отвори велики трговински центар, словеначко „Горење” је недавно закупило додатних пет хектара за изградњу још једне производне хале у којој ће бити запослено око 500 нових радника. Град има и девет својих висококотираних инфраструктурних пројеката у Слап бази, намењеној превасходно иностраним донаторима.
– Основали смо Привредни савет, Одсек за локални развој и привреду, у припреми су олакшице за инвеститоре на закуп и уређење земљишта, као и на локалне комуналне таксе, издвајамо средства за субвенционисање нових запошљавања... Међу 32 града у Србији, Ваљево је освојило четврто место на сајму инвестиција, што је врло речит податак – додаје градоначелник Јаковљевић.
Урађено је, и непрестано се ради, много тога пратећег што олакшава пословно функционисање и подиже квалитет живота у Ваљеву. На пример, дигитализоване су матичне књиге, тако да од почетка јуна 2010. Ваљевци могу електронским путем да подигну изводе из матичних књига у свом граду, али и у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Лесковцу. Ваљевска служба комуналне полиције је међу првих шест које су потпуно оспособљене и ускоро почиње да ради. Основана је и Национална асоцијација произвођача суве шљиве, с циљем да се унапреде производња и пласман овог производа на велика тржишта, пре свега руско, али и подигну нови модерни засади, те уведе ознака квалитета и географског порекла.
– У оквиру сарадње са Министарством пољопривреде, Ваљево ће постати један од центара развоја органске пољопривреде, посебно воћарства – каже градоначелник Јаковљевић. – У оквиру тог пројекта, планиран је развој органске производње на заштићеном подручју бране Ровни, где ће на површини од 116 квадратних километара бити забрањена употреба минералних ђубрива, пестицида и других загађивача.

НЕОДОЉИВИ ШАРМ СТАРЕ ВАРОШИ

Међу српским варошима, Ваљево је једна од оних које су успешно сачувале свој стари шарм и отмену љупкост. О томе сведочи и очувано старо градско језгро, са лепим здањима, јавним установама и споменицима културе, зградом Народног музеја и Ваљевске гимназије, галеријама, пешачким зонама и старим трговачким улицама, малим трговима и парковима, бројним споменицима, уређеним кејом Колубаре. У центру града, на десној обали Колубаре, налази се чувени Тешњар. Та аутентична чаршија ту је од XVII века, али је њен данашњи изглед са краја XIX. Отуд у њој снажан српски печат. Ту, у Тешњару, снимљени су многи домаћи филмови и серије.
О богатој ваљевској културној и историјској баштини сведоче и тамошњи музеји и Архив. У Народном музеју је мултимедијална поставка посвећена ваљевском крају, а у Муселимовом конаку изложба посвећена Првом и Другом српском устанку. У Бранковини је музејска поставка о развоју школства и о знаменитој поетеси Десанки Максимовић, у Лелићу музејска поставка посвећена светом Николају Српском.
Ваљево има и све потенцијале аутентичне туристичке дестинације. Уз богату културу и историју, ту су и прелепа природа (клисура Градца, Јабланице, Ваљевске планине, Дивчибаре, Петничка и Дегурићка пећина), ходочашћа (мошти два светитеља)... Оближња Бранковина је међу родоначелницима сеоског туризма у Србији, јер је ту већ 1962. забележен први организовани боравак десет породица у сеоским домаћинствима. Данас су на тој мапи многа ваљевска села.
Клисура Градца, речице која се у Колубару улива у центру Ваљева, спада у заштићена подручја Републике Србије. Еколози је сматрају најчистијом реком у Србији, последње је станиште видри у Европи, али и неких других угрожених врста. Ту, где је омиљено излетиште Ваљеваца и њихових гостију, још се могу видети старе воденице и вајати. У клисури је и неколико манастира и културно-историјских споменика. Најпознатији је манастир Ћелије, задужбина краља Драгутина из XIV века, чији је игуман у XX веку био (и ту живео дуже од три деценије) преподобни Јустин Ћелијски (Поповић). У порти манастирске цркве је сахрањен Илија Бирчанин, народни војвода и прва жртва у Сечи кнезова. Крајем XVIII века игуман у Ћелијама био је чувени Хаџи Рувим, још једна жртва дахијског зулума. Овде је, на почетку свог пута, учио и свети Николај Српски (Велимировић), чије мошти почивају у његовој манастирској задужбини у оближњем Лелићу, где је рођен. У непосредној близини тог новог манастира је и музеј посвећен светитељу. Изложене су личне ствари, документа и рукописи народног светитеља.

ДОЂИТЕ, ЗБОГ СВЕГА

Једна посебна хроника Ваљева може се исплести од његове боемске културе и његових песника, од оне „домаће митологије” особене у сваком граду, од свих оних места где се тка и поприма нарочити ваљевски сензибилитет, где се постаје Ваљевац без обзира на то да ли сте ту рођени или сте путник из далека. Фрагмент:
„Народ овај воли да се дружи, кафана му мила, а и госта овде није за три дана доста. Ако се обрете овде, свакако ћете посетити Музеј, Кулу Ненадовића, Муселинов конак, сликати се на Марковој столици, у Модерној галерији погледати слике најчувенијег ваљевског сликара Љубе Поповића, посетити Бранковину и рецитовати Десанкину Не, немој ми прићи... На Платанима ћете попити криглу ‘ваљевског пива’, прошетати парком Пећина, на Градцу посетити воденицу Глишићевог Саве Савановића, бар завирити у Истраживачку станицу ‘Петница’, запливати у базену или језеру, вечерати пастрмку у ‘Ловцима’ док вам пауни шетају око стола, на променади у Кнез Милошевој чути у својој глави песмицу Лепе жене пролазе кроз град... Немојте се нама жалити ако оставите плату баирским музичарима у некој кафани у Тешњару, пабирчећи у три ујутру за врућ бурек са сиром, или за качамак и прженице у ‘Шмекеру’... Кајање није лек. Насмешите се као да се ништа није догодило, осладите се туфахијама у ‘Кући’, попијте ракијицу у ‘Гљивару’, купите кило дуван чварака од Славана за понети. Ваљаће вам и као оправдање и као изговор за скори следећи долазак.”
У Ваљево се сваке године долази и због атрактивних културно-туристичких манифестација, као што су „Тешњарске вечери” и „Џез фест”.
На крају, као још једну позивницу да посетите Ваљево, наводимо речи глумца Ненада Јездића (Ваљевца, разуме се): „Дођите у Ваљево због истинског, пожртвованог пријатељства, због присности Ваљеваца, због добрих домаћина и људи који умеју да буду одани. Начините подвиг да те категорије не буду само тренутне.”

***

Име
Постоји много легенди о томе како је Ваљево добило име. По некима, сваљао се народ са планина у долину, филозофи кажу по латинској речи vallis (долина), трећи веле да име потиче од неког Ваља, што је старо словенско име, који је био власник прве кафане подигнуте на територији града. Најраспрострањеније је предање по којем је Ваљево добило своје име по ваљарицама за израду сукна, које су некада у великом броју постојале дуж Колубаре.

***

Културна добра
На територији Ваљева је 47 регистрованих непокретних културних добара.
Манастири Пустиња, Ћелије, Лелић и Јовања, црква-брвнара у Миличиници и кула Ненадовића категоризовани су као непокретна културна добра од великог значаја. Просторне културно-историјске целине су Тешњар, Кнез-Милошева улица и Бебића лука. Бранковина је знаменито место. Тешњар и Кнез Милошева улица су централне градске зоне, уз Бранковину, која се налази на 7 километара одатле, то су и најпосећеније дестинације у граду.

***

Чувени
Ненадовићи (Алекса, Јаков, прота Матеја...), Илија Бирчанин, Десанка Максимовић, Милован Глишић, свети Николај (Велимировић), свети Јустин (Поповић), Хаџи Рувим, Љуба Поповић, Слободан Јевтић Пулика, Драга Јонаш, Матија Бећковић, Мики Јевремовић, др Бошко Ђукановић, Мића Орловић, Јован Маљоковић, Воја Брајовић, Ненад Јездић, Жељко Јоксимовић, Милан и Владан Ђурђевић („Неверне бебе”), Милош Теодосић...

***

Град спорта
Целу једну историју можемо написати показујући да је Ваљево уистину град спорта. Најуспешнији овдашњи спортски колектив је Кошаркашки клуб „Металац”, основан 1948, данас суперлигаш Србије. Фудбалски клуб „Будућност”, тренутно српсколигаш, ове године обележава 90 година постојања. Захваљујући великом заљубљенику у шах и угледном доктору Бошку Ђукановићу, Шаховски клуб „Свети Николај” ангажовао је имена светског реномеа и осваја турнире и првенства. Најзначајнија имена српске атлетике сваке године окупе се у Ваљеву на „Светосавској трци” и Трци „Генерал Ђукић”...